ZAPADNI BALKAN OPET POSTAJE PRIORITET EU! Bez Srbije region ne može da napreduje: "Otvara se prostor za ostvarivanje strateških interesa naše države"
Dodajte Kurir u vaš Google izborNovi model proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan bila je jedna od ključnih tema Samita EU - Zapadni Balkan održanog u Tivtu, gde su Nemačka i Francuska iznele predlog da se zemljama kandidatima omogući pristup evropskim programima i jedinstvenom tržištu čak i pre punopravnog članstva u EU. Inicijativu su pozdravili gotovo svi evropski zvaničnici uz poruku da postoji novi zamah u politici proširenja i da je sada važno da se on pretoči u konkretne korake.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa svim evropskim zvaničnicima koji su bili učesnici samita i istakao da je Srbija apsolutno za takvu inicijativu, kao i da je to dobar predlog koji će promeniti i ritam i energiju pristupanja EU.
Nemačka i Francuska, dve najjače države EU, usaglasile su stavove u vezi s proširenjem i sačinile nacrt dokumenta koji je razmatran u Tivtu, a biće i tema narednih sastanaka EU. Za države Zapadnog Balkana najbitnije je da taj non - pejper podržava tzv. postepenu integraciju u EU zasnovanu na ispunjavanju kriterijuma, saglasni su sagovornici Kurira.
Vakuum dugo traje
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Kurir da je takva inicijativa primerena interesima i EU i zemalja kandidata jer, kako je rekao, dugo traje vakuum vezan za proširenje.
- Ideja je odlična i omogućava da se taj proces na neki način ubrza i da taj vakuum ne proizvede dalje štetne posledice. Kada je reč o Srbiji, ta ideja će nam odgovarati. Uklapa se u ono što je vezano za pristupanje evropskom tržištu, Šengenu i ima veze sa inicijativom od pre nekog vremena iza koje je stao predsednik Vučić i koja je bila na tim linijama - smatra Milivoj"ević.
Prema njegovim rečima, takav model otvara dodatni prostor za ostvarivanje strateških interesa Srbije i njeno približavanje EU.
- Otvara se prostor vezan za strateške interese i cilj Srbije, a to je pristup evropskom tržištu i evropskoj porodici na ovaj ili onaj način. To su političke odluke, ono što je vezano za kopenhaške uslove i poglavlja 23 i 24. Srbija je to brzo ispunila, što znači da će i ostale stvari ubrzano da ostvari. Jedna stvar koja ostaje otvorena jeste to što za Srbiju postoji nešto što ne postoji za druge države, a to su politički uslovi i to je vezano za tzv. usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike, tj. sankcije Rusiji. Druga stvar je pitanje Kosova i Metohije, a to znači da Srbija ne može da dovodi u pitanje svoj teritorijalni integritet i svoje nacionalno biće - navodi Milivojević.
On zaključuje da Srbija u tom procesu ostaje nezaobilazan faktor.
- Srbija se ne može isključiti iz tog procesa, a nema nikakvih šansi da region na bilo koji način bude zaokružen bez Srbije, koja je nezaobilazna i dominantna u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu. Nema šanse da region napreduje izolovano od Srbije - zaključuje Milivojević.
Postavljeni kriterijumi
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da je EU definisala uslove pod kojima je postavila kriterijume Zapadnom Balkanu kako se može postupno pristupati EU.
- To je proces koji traje duže i omogućava državama da prepreke koje ih čine nekompatibilnim sa EU savladaju jednu po jednu. Dati su šansa i impuls koji deluju jače nego bilo koji prethodni put i ono što zemlje treba da rade, to stoji u tom planu. Treba da realizuju kriterijume koji su postavljeni. Mislim da je pred Srbiju postavljen niz zahteva koje treba uraditi i koji zadiru u takve promene u državi kakve do sada nismo bili spremni da učinimo - kaže on.
Sagovornik Kurira je istakao i da je predsednik Vučić u Tivtu razgovarao s relevantnim političarima iz EU i čuo šta se od Srbije očekuje.
- Oni traže da se reši pitanje KiM, ali niko se ne izjašnjava šta to tačno znači. Postoji Ohridski sporazum i oni očekuju da taj sporazum bude prihvaćen kao deo politike Srbije prema tzv. Republici Kosovo, s tim što se u njemu ne traži priznanje Kosova, već uspostavljanje odnosa s kosovskom administracijom. Priznanje je vrlo težak i ozbiljan akt i Srbija može da napreduje u približavanju EU, ali da ne prizna tzv. Republiku Kosovo,jer bi to značilo promenu granica jedne države - zaključio je Božinović.
Kurir Politika